SAN objavio ime oca i maćehe zlostavljača

Dvi­je ma­lo­lje­tni­ce iz mjes­ta Bis­tro kod No­vog Tra­vni­ka, ko­je su se­dam go­di­na pre­živ­lja­va­le ra­zne fi­zi­čke i psi­hi­čke tor­tu­re od stra­ne svog oca i ma­će­he, ko­na­čno su na si­gur­nom.

Ma­lo­lje­tni­ce, od ko­jih je­dna ima ima 17, a dru­ga 15 go­di­na, prošloga tjedna su, ne mo­gav­ši vi­še iz­drža­ti no­ćnu mo­ru, kroz ko­ju su sva­ko­dne­vno pro­la­zi­le u vlas­ti­toj ku­ći, po­bje­gle u obliž­nju šu­mu. Ne­du­go na­kon to­ga, ka­ko sazna­je­mo u tra­vni­čkoj po­li­ci­ji, nji­hov odla­zak od ku­će je is­tra­žnim or­ga­ni­ma prija­vio nji­hov otac Su­ad De­dić. On je na­vo­dno po­li­caj­ci­ma re­kao da su nje­go­ve kćer­ke po­bje­gle od ku­će, a da su pret­ho­dno uze­le 450 ma­ra­ka. Me­đu­tim, po­li­caj­ci su us­ko­ro sa­zna­li i dru­gu stra­nu pri­ču i pra­vu is­ti­nu, a to je da su ses­tre za­pra­vo pobje­gle od bru­tal­nih ba­ti­na ko­je su go­to­vo sva­ko­dne­vno do­bi­va­le. Po­tra­ga za sestra­ma je tra­ja­la pu­nih de­set sa­ti i one su pro­na­đe­ne pres­tra­še­ne u obliž­njoj šu­mi. Po­li­caj­ci su odmah pri­mje­ti­li da obje ima­ju vi­dne po­vre­de po ci­je­lom ti­je­lu. Prebače­ne su u u Dom zdrav­lja u No­vi Tra­vnik gdje su de­ta­ljno pre­gle­da­ne. Ljekari su kon­sta­tira­li da dje­voj­či­ce ima­ju tje­le­sne po­vre­de nas­ta­le ba­ti­na­njem. Kasni­je će se ispos­ta­vi­ti da su ih 42-go­diš­nji otac i 30-go­diš­nja ma­će­ha svakodnevno tijekom se­dam go­di­na fi­zi­čki zlos­tav­lja­li. Ka­ko pri­ča­ju u susjedstvu obitelji De­dić, ko­ja ži­vi u mjes­tu Bis­tro, noć pri­je ne­go što su po­bje­gle od na­sil­ni­ka dje­voj­či­ce su stra­šno pre­tu­če­ne i pre­ma nji­ho­vim tvrdnja­ma to ni­je prvi put da ih ro­di­te­lji ta­ko zlos­tav­lja­ju. Ina­če, sta­ri­ja ses­tra pri­je tri go­di­ne za­vrši­la je osno­vnu ško­lu i u vlas­ti­toj ku­ći bi­la ro­blje. Iako je bi­la odli­čna učenica, na natjecanja je išla kri­šom. Sva­ko­dne­vne ba­ti­ne s mla­đom ses­trom po­ku­ša­va­la je iz­bje­ći bi­je­gom kod ba­ke, me­đu­tim, otac je zlos­tav­ljao i nju. Ma­lo­lje­tni­ce svo­ju maj­ku i ne po­zna­ju i, ka­ko su is­pri­ča­le po­li­caj­ci­ma i so­ci­jal­nim ra­dni­ci­ma, ona na­vo­dno ži­vi u susjednom gra­du, a je­di­na po­drška im je naj­sta­ri­ji očev brat, ko­ji ih je po­čes­to spaša­vao od smrti. Ne­sre­tne dje­voj­či­ce ko­je su sa­da na si­gur­nom, ka­za­le su da su za nji­hov pa­kao zna­li su svi i ni­tko ni­je re­agi­rao. Susjedi ka­žu ka­ko je Ma­ida Dedić, ma­će­ha dje­voj­či­ca omra­že­na u susjedstvu jer stal­no do­la­zi u su­kob s ljudima u mjes­tu zbog pu­ta i ogra­de u bli­zi­ni ku­će De­di­ća. Ina­če, obo­je u ovom mjes­tu va­že za psi­hi­čki nes­ta­bil­ne oso­be. Na­kon što je po­li­ci­ja u Tra­vni­ku sve ovo do­zna­la, odmah je pri­ve­la Su­ada De­di­ća na sa­slu­ša­nje. Me­đu­tim, ka­ko do­zna­je­mo,  on je ubrzo pu­šten na slo­bo­du, a pro­tiv nje­ga će bi­ti po­du­ze­te za­ko­nom predviđene mje­re. U tra­vni­čkom tu­ži­teljstvu ka­žu ka­ko o ovom slu­ča­ju još uvi­jek ni­su obaviješte­ni. Ovo je pot­vrdi­la Mi­li­ca Đo­tlo, glasnogovornica tra­vni­čkog Tužiteljstva. Vi­še o ovom slu­ča­ju ni­smo mo­gli do­zna­ti ni od na­dle­žne slu­žbe za soci­jal­ni rad u No­vom Tra­vni­ku, ko­ji je pro­veo či­ta­vu pro­ce­du­ru smje­šta­nja djevoj­či­ca na si­gur­no, ali ko­ji je i ra­ni­je mo­rao bi­ti upo­znat s či­nje­ni­com da su dvije dje­voj­či­ce fi­zi­čki zlos­tav­lja­ne go­di­na­ma. Ka­ko sto­ji u do­pi­su ko­ji nam je posla­la di­re­kto­ri­ca ove us­ta­no­ve Mir­ja­na Me­hi­čić, na ovaj na­čin nas­to­je se za­šti­titi  in­te­re­si ma­lo­lje­tnih dje­voj­či­ca. Me­đu­tim, Me­hi­či­će­va nam ni­je ka­za­la ka­ko je mogu­će da Cen­tar za so­ci­jal­ni rad ni­je ra­ni­je ne­što po­du­zeo ka­ko bi spa­sio djevojči­ce od ago­ni­je u ko­joj su go­di­na­ma ži­vje­le. Dvi­je ma­lo­lje­tne ses­tre su preba­če­ne, ra­di nji­ho­ve si­gur­nos­ti, u dru­gi kan­ton gdje će bo­ra­vi­ti ne­ko vri­je­me. Me­đu­tim, pi­ta­nje je ko­li­ko će vre­me­na bi­ti na si­gur­nom. Na­ime, ka­ko se pa­kao u ko­jem su ži­vje­le ne bi po­no­vio, one bi mo­ra­le os­ta­ti u us­ta­no­vi u ko­joj su smještene ka­ko bi ži­vje­le nor­mal­nim ži­vo­tom. Me­đu­tim, to je ma­lo vje­ro­va­tno jer o to­me mo­ra odlu­či­ti Sud ili pak odo­bri­ti otac. – Sud ve­oma te­ško do­no­si odlu­ku o odu­zi­ma­nju dje­ce ro­di­te­lji­ma, to se stvar­no ri­jet­ko de­ša­va. Dje­ca se ugla­vnom vraća­ju ro­di­te­lji­ma i to je ve­li­ki pro­blem, ka­že Ni­ko­la Lo­vri­no­vić, di­re­ktor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Tra­vnik. On objaš­njeava da je obitelj naj­pri­ro­dni­ja sre­di­na za dje­cu i da je čes­to ne­ima­šti­na uzrok svih pro­ble­ma. So­ci­jal­ni ra­dni­ci po­ku­ša­va­ju na sva­ki na­čin po­bolj­šatiu si­tu­aci­ju u obitelji i vra­titi di­je­te u nor­mal­ne uvjete ži­vo­ta. On sma­tra da si­gur­ne ku­će ni­su rje­še­nje u slu­ča­je­vi­ma zlos­tav­lja­nja že­na i dje­ce, ne­go je po­tre­bno pri­ves­ti i izo­lira­ti na­sil­ni­ke, ko­je bi ta­ko­đer tre­ba­lo oš­tri­je kaž­nja­va­ti.

(SAN)